У четвртак, 26. априла, на Дан девојчица, једна лепа идеја остварила се уз помоћ ученица наше школе. Оне су на тај свој дан замениле своје професоре за катедром и директора у његовој канцеларији. Доказале су да су спремне за одговорне дужности. Професори су им помогли да осмисле час онако како он и треба да изгледа, показали им све припремне радове до самог извођења наставе, а онда се са њима упутили на часове. Ученице су носиле дневнике, уписивале час, предавале лекцију, испитивале, оцењивале. Озбиљно су схватиле свој задатак и тако га и обавиле. Ово су само нека од њихових утисака о том искуству:
Маја Радаковић, Х42
„ Предивно искуство! Свиђа ми се што сам била у том свету, волела бих да се то понови. Допада ми се како ученици размишљају и колико су активни на часу. “
Маја је замењивала професорицу српског језика и грађанског васпитања. Све јој је било ново, али се ослободила треме, а и ученици који су били на часу грађанског васпитања веома су задовољни радионицом коју су имали у њеној организацији.
Николина Његовановић, одељење Х42, тога дана била је професор математике. Овако она оцењује своје радно искуство тог четвртка: „ Као мала замишљала сам како ћу постати профеоср српског језика. За Дан девојчица се остварио тај сан, само мало другачије. Ђаци су били добри и послушни. Мало су причали, али добро су сарађивали са мном као професором. Колико је лепо, толико је и тешко, јер ипак треба имати стрпљења радити са децом у средњој школи. Треба знати како их умирити, заинтересовати их да не би причали, али и казнити кад затреба. Било је прелепо бити професор математике, макар један дан. “
Променити угао гледања, много значи и за ученице и за њихове професоре, а и за ученике којима се предаје.
И директор школе препустио је тога дана ученици Александри Митров- одељење Х42, да води школу, решава текуће проблеме, посећује часове професора… Видела је мали делић обавеза које има директор школе, упознала се са неким проблемима и покушала да их реши. Ово су њене речи: „ Желела бих да се захвалим директору и професорима на указаном поверењу и пруженој прилици да нa један дан носим титулу директора школе. Први пут сам имала прилику да се опробам у овако одговорном послу и свим његовим сферама. Ова улога била ми је веома интересантна и оставила је снажан утисак на мене. Упознала сам многе професоре и њихове методе рада, била сам одушевљена атмосфером међу запосленима. Посао директора изискује велику одговорност, али је и невероватан осећај на крају дана. Знате да дајете све од себе да једну школу и све њене ученике изведете на прави пут. Сматрам да нема бољег посла и већег задовољства него кад за пар година препознате у својим некадашњим ученицима успешне људе који су то постали захваљујући вама. Сада сам сигурна да бих желела да се за коју годину нађем у таквој позицији у којој сам била сада. Да руководим тимом или радим у тиму који ће стварати успешне и задовољне људе, полако али сигурно. “
То су наше ученице, храбре, достојне указаног поверења, свесне одговорности и озбиљности тренутка и поносне на искуство које су имале. Свака од њих жели да се то понови, и ми, наравно, обећавамо, да ће се све то остварити.
Да би имали разлоге за понос, било је потребно указати им поверење и пружити прилику. Наша школа верује у своје ђаке и у пут којим заједно пролазимо. Сада смо једини у граду који овако прослављају Дан девојчица.
Али увек неко мора учинити први корак, најтежи и највреднији.
